English below
Od 14. do 17. oktobra Polekol je bio deo delegacije Srbije i Bosne i Hercegovine u poseti Briselu, u organizaciji Evropskog biroa za životnu sredinu i Fondacije Hajnrih Bel. Serija sastanaka i događaja imala je za cilj angažovanje evropskih zvaničnika u hitnim pitanjima životne sredine i ljudskih prava sa kojima se suočava Zapadni Balkan i učvršćivanje veza između balkanskih aktivista i evropskih zagovornika životne sredine. Ova poseta se fokusirala na podizanje svesti o značajnim ekološkim, društvenim i ekonomskim rizicima povezanim sa predloženim projektima rudarenja litijuma u Srbiji i BiH, koji, uprkos snažnom protivljenju naroda, i dalje dobijaju podršku vlade na lokalnom nivou i podršku EU na međunarodnom nivou.
Zabrinutost oko projekata za kritične minerale je pojačana slabim institucionalnim nadzorom i davanjem prioriteta privatnim interesima nad javnom dobrobiti. Delegacija je istakla kako ove inicijative ne ispunjavaju čak ni obećanja ekonomskog prosperiteta, već doprinose atmosferi represije, zastrašivanja i neprijateljstva prema ekološkim aktivistima i kritički nastrojenim naučnicima. Hitnosti je doprinela i tvrdnja delegacije da je ćutanje EU pred kršenjem ljudskih prava, a posebno građanskih prava, doprinelo rastućem nepoverenju među građanima Srbije u pogledu posvećenosti EU sopstvenim proklamovanim demokratskim vrednostima i principima. Delegati su se bavili temama relevantnim za zelenu agendu EU i izrazili su zabrinutost da veliki projekti rudarstva litijuma, iako se promovišu kao deo zelene tranzicije, mogu umesto toga produbiti degradaciju životne sredine, destabilizovati lokalne zajednice i pogoršati demokratske procese donošenja odluka.
Glavni događaj posete bio je „Balkan na raskršću: rudarenje litijuma, ljudska prava i borba za ekološku pravdu“ u Evropskom parlamentu. Ovaj skup okupio je aktiviste, akademike i predstavnike civilnog društva koji su razgovarali o ekološkim i društvenim posledicama projekata rudarenja litijuma. U uvodnom govoru Sara Matju, koja je bila domaćin, evroparlamentarka iz grupe Zeleni/EFA, istakla je važnost rešavanja kršenja ljudskih prava i degradacije životne sredine u okviru zelene agende EU, ne kao protivljenje EU, već kao kritičko razmišljanje o njenoj ulozi u podršci kontroverznim projektima.
Među govornicima je bila Iva Marković, programska direktorka Polekola i suosnivač inicijative Pravo na vodu. Marković je govorila o nastanku ekološkog pokreta u Srbiji, koji, kako je primetila, nije nastao preko noći, već se razvio kroz godine otpora na probleme poput malih hidroelektrana, zagađenja vazduha, eksploatacije uglja, ilegalnih deponija, destruktivnih energetskih tranzicija, krčenja šuma, itd. Ove konkretne borbe podstakle su snažnu mrežu solidarnosti i saradnje unutar sektora životne sredine u Srbiji.
Marković je naglasila da ovaj pokret nema intrinzičnu antizapadnu ili antiistočnu orijentaciju i da ne bi trebalo biti mistifikacije njegovog porekla zbog aktivnog otpora projektima rudarstva litijuma koje nekritički podržavaju zvaničnici EU. Strane kompanije iz Kine i Kanade već posluju i zagađuju u istočnim regionima Srbije i podjednako su pod pažnjom i osudom civilnog društva. Ona je pojasnila da protivljenje rudarstvu litijuma nije vođeno globalnim geopolitičkim agendama, već autentičnim ekološkim brigama lokalnih zajednica. Ove zajednice, potencijalno ugrožene rudarenjem litijuma, rekla je ona, već oličavaju održivu zelenu tranziciju, oslanjajući se na plodno zemljište, čistu vodu i lokalno proizvedenu hranu. Ova povezanost sa njihovom životnom sredinom i direktna zabrinutost za njihov život prirodno ih je pozicionirala kao lidere u borbi protiv zagađivača.
Naša predstavnica je objasnila i da se represija protiv ekoloških aktivista dešava u kontekstu nenasilnih protesta u Srbiji, istakavši da su skupovi protekli mirno i organizovano bez nasilja i destrukcije. Marković je osudila eskalaciju tabloidnih provladinih medija koji targetiraju aktiviste, uz prikazivanje aktivista kao „eko-terorista“, objašnjavajući da se građani okreću uličnim protestima i blokadama puteva kao krajnjoj nuždi, tek nakon što iscrpe sve institucionalne kanale – kao što su peticije, javne konsultacije i razni apeli — koji se rutinski ignorišu. Smanjenje prostora za (institucionalni) rad organizacija civilnog društva sigurno nije recept za održivost ili stabilnost regiona.
Osvrćući se na dramatične događaje ovog leta, Marković je istakla da su aktivisti bili suočeni sa velikom represijom, uključujući 41 slučaj hapšenja i targetiranje 39 udruženja građana kao „stranih agenata” i „eko-terorista” u medijima. Zanimljivo je da je EU, uprkos višedecenijskom promovisanju angažmana i uključivanja javnosti u donošenju odluka, upadljivo ostala nema pred nedavnim udarima na pojedince koji ostvaruju svoje pravo da se angažuju i praktikuju svoja demokratska građanska prava. Marković je sugerisala da bi ovo, uz nedvosmislenu podršku kontroverznom rudarskom projektu, moglo dodatno da naškodi ugledu EU u Srbiji i šire.
Ostali govornici su bili Diego Marin iz European Environmental Buro, Vladimir Topić i Zoran Poljašević iz Bosne i Hercegovine, Ivan Bjelić, Jevđenije Julijan Dimitrijević, Aleksandar Matković i Jovan Rajić iz Srbije, uz moderaciju Johanne Sidov iz berlinske kancelarije HBF-a. Topić i Poljašević su razgovarali o ekološkoj štetnosti koju eksploatacija litijuma i drugih kritičnih sirovina počinje da nanosi bosanskim ekosistemima, dajući živopisnu sliku prijetnji koje projekti predstavljaju izvorima čiste vode i plodnoj zemlji koja je neophodna za život zajednice. Aktivisti su takođe podelili lične izveštaje o pretnjama i zastrašivanju sa kojima su se suočili, čak i o gubitku posla.
Rajić je izneo dokaze o zakonskim prekršajima i represivnim radnjama oko rudarskih projekata objašnjavajući da je rudarski projekat već prekriven velom zakonskih i proceduralnih prekršaja i da nema dokaza da se tako neće i nastaviti. Matković je govorio o svom ličnom iskustvu pretnji smrću nakon objavljivanja tekstova u kojima se kritikuju rudarski projekti. On je nastavio sa širim geopolitičkim implikacijama, kao što je uloga Kine, koja dovodi u pitanje strateške ciljeve EU za razdvajanje i diverzifikaciju resursa. I Rajić i Matković apelovali su na EU da preispita svoju podršku takvim poduhvatima, tvrdeći da oni podstiču nasilje i narušavaju demokratske temelje Srbije.
Bjelić i Dimitrijević su iz prve ruke svedočili o represiji, provevši 3 dana u zatvoru nakon mirne blokade u avgustu i elaborirali o kriminalizaciji aktivizma u Srbiji. Bjelić je još jednom podvukao dvostruke narative sa vrha države Srbije: jedan za zapadnu javnost, koji prikazuje ekološki pokret kao navodne krajnje desničarske proruske agenture, dok istovremeno za lokalnu javnost optužuje isti pokret da su zapadni plaćenici. Dimitrijević je predstavio nalaze Srpske akademije nauka i umetnosti o projektu Jadar koji je pokazao sveukupne negativne posledice po srpsko društvo.
Marin je završio događaj pozivom na akciju, pozivajući EU da uskladi svoje politike sa dugoročnim potrebama životne sredine i građana na Zapadnom Balkanu. Njegov apel je podvukao osnovnu poruku delegacije da održivi razvoj mora dati prioritet ljudskom i ekološkom blagostanju u odnosu na kratkoročne ekonomske dobitke privatnih kompanija sa ekstraktivističkim portfeljem, i, konačno, da nekritička podrška projektu Jadar predstavlja reputacijski rizik za EU.
Delegacija je takođe održala brojne pojedinačne sastanke sa različitim zainteresovanim stranama EU i nadamo se da je ostavila značajan trag pokretanjem ove teme, jačanjem dijaloga sa zvaničnicima EU i jačanjem hitnosti ekološke pravde i zagovaranja ljudskih prava na Zapadnom Balkanu. Poseta je istakla složenu, često kontradiktornu dinamiku oko projekata rudarstva litijuma. Postoji hitna ključna potreba da EU podrži istinski pravdenu zelenu tranziciju u regionu usredsređenu na zajednicu, kao i da podrži ljude koji se bore za vrednosti koje i sama promoviše – demokratiju i bezbednu životnu sredinu za sve.
