Organizacija za polititčku ekologiju – Polekol učestvovala je u Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, slanjem komentara koji treba da doprinesu da ovi zakoni bolje prepoznaju i sankcionišu ugrožavanje životne sredine.
Sažetak doprinosa Plekola:
Polekol je zahtevao hitno uvođenje Direktive (EU) 2024/1203 o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava (Environmental Crime Directive), kako bi se zakonodavstvo uskladilo sa rastućom pretnjom ekološkog kriminala, koji globalno beleži rast od 5-7% godišnje i ima karakteristike organizovanog kriminala.
Istaknuto je da postojeći zakonski okvir i sudska praksa u Srbiji nisu usklađeni sa zahtevima za zaštitu životne sredine, što predstavlja ozbiljan rizik po javno dobro. Polekol je naglasio da su normativne promene nužne kako bi se ovaj jaz premostio i omogućila efikasnija zaštita životne sredine kroz krivičnopravni sistem.
Posebna pažnja je posvećena krivičnim delima u vezi sa šumskom krađom, pustošenjem šuma, nezakonitim lovom i ribolovom. Polekol je predložio da se obavezno izriču i kazne zatvora i novčane kazne, uz dodatne mere zaštite i unapređenja životne sredine.
U izveštaju je naglašeno da sudovi u praksi blago postupaju prema počiniocima ekoloških krivičnih dela, dodeljujući kazne na minimumu zakonskog okvira, što ne doprinosi potrebnom stepenu prevencije. Polekol je ukazao na podatak da je samo u 12,1% slučajeva izrečena kazna zatvora, dok se u mnogim slučajevima primenjuje kućni zatvor.
Istraživanja na koja se Polekol pozvao pokazala su visok procenat povratnika među počiniocima ovih dela – čak 37,8% su povratnici, pri čemu su mnogi bili osuđeni za isto delo više puta. Ovi podaci dodatno potvrđuju nedostatak efikasnosti trenutne kaznene politike.
Kao obaveznu meru, Polekol je predložio da sudovi za sve ekološke prekršaje izriču obavezu preduzimanja mera zaštite i unapređenja životne sredine. Istaknuto je da trenutna praksa nije primenila ovu obavezu ni u jednom od analiziranih slučajeva.
Polekol je ukazao i na ozbiljan propust u zaštiti životne sredine, budući da uslovna osuda, kao dominantna sankcija (52% slučajeva), ne uključuje obavezu zaštitnih mera. Zatraženo je da se ova praksa promeni kako bi se poboljšala zaštita i očuvanje prirode.
