Knjiga „Evropska pravedna tranzicija za bolji svet“ predstavljena je u ponedeljak, 14. 11, u prostoru Prostoru Miljenko Dereta, prilikom čega je održana i diskusija o pravednoj zelenoj tranziciji.
Učesnici panela, među kojima su bili autor i urednik knige Dirk Holemans, osnivač i direktor makedonske zelene fondacije “Izgrejsonce” Aleksandar Đorđijevski, i programska direktorka Organizacije za političku ekologiju Polekol Iva Marković, dali su osvrt na pojam (zelene) tranzicije, ali i zbog čega ona mora da bude pravedna.
Kako ona trenutno izgleda u razvijenim evropskim zemljama, kako u Srbiji i regionu, ali i kako bi trebao da izgleda njen put, bila su pitanja na koje su panelisti pokušali da daju odgovor.
Holemans je na početku, govoreći o konceptu zelene tranzcije, najpre istakao značaj menjenja samog ekonomskog modela na kome počiva savremeno društvo. Kako je naveo, ono se zansiva na ekstraktivnoj privredi, koja ekspolatiše i dobra i ljude. Zato nam je potrebna promena ekonomskog sistema.
Pravdena tranzicija je jedan ključan element u toj radikalnoj promeni ekonomske infrastrukture našeg društva. Promene moraju da budu duboke. Međutim, postoje dve opasnosti u vezi sa brzim promenama. Sa jedne strane, ako u njih idemo brzo, velike su šanse da će neke grupe ostati isključene. Takođe, moguće je da zbog određenih mera politike formirati nove ranjive grupe. Druga opasnost je ta što svake promene prati nužno i neka vrsta otpora, kojeg, ako ga je previše, to može biti pogodno tlo za stvaranje autoritarnih politika.
Zato je, dodaje, nužno uključiti u čitav proces sve segmente društva, ali i učiniti da oni u njemu zauzmu jednu aktivnu ulogu.
Reč je o tome i kakvu budućnost želimo za našu decu. I mislim da je pravedna tranzicija takođe povezana sa vrednostima koje su nama važne, poput klimatske pravde, solidarnosti i poštovanja prirode. To nije tehnički, već društveni izazov, kako da promenimo sisteme koji održavaju naše živote.
Da situacija, po pitanju zelene tranzcije, ipak u praksi ne izgleda u svim delovima sveta, ali i Evrope, isto, objasnio je Đorđijevski, navodeći da u Severnoj Makedoniji trenutno postoji 16 termoelektrana koje zagađuju gotovo više nego ceo stari kontinent. Dodao je i da su izazovi koji su se u poslednjih par godina postavili pred svetom, ovaj proces značajno usporili.
Makedonija je imala planove da do 2025. ugasi bar polovinu termoelektrana i zameni ih sa solarnom energijom, a druga polovina da se ugasi do 2035. godine. Sada svi misle da to nije moguće i da se energetska tranzicija neće desiti u Severnoj Makedoniji. Trebaće nam mnogo više vremena za nju, pa zato i ovom treba više da se diskutuje. Tranzicija ne znači žrtvu za ekonomiju – naveo je Đorđijevski.
Sliku stanja u Srbiji dala je Iva Marković. Skrenula je pažnju na to da sam pojam tranzicije u našoj zemlji ima negativan prizvuk, ali da zelena tranzicija mora da sledi socijalnu koja još traje.
Moramo da razumemo da ne samo u Srbiji nego i generalno u ovom delu regiona, tranzicija ima izuzetno lošu asocijaciju na tranziciju između socijalizma ka kapitalizmu koju i dalje živimo, pa nam ovo sad dolazi kao druga tranzicija preko one prve koja izgleda da se nikada neće završiti, a koja je dovela i do gubitka javnih dobara. Ono što je dobro jeste da zelena tranzicija ima potencijal, ne samo da bude dobra za životnu sredinu, već i da ispravi nepravde nanete prvom tranzicijom.
Tako, dodaje, tranzciija podrazumeva pravdu i solidarnost koje mogu ići u različitim pravcima, te je podjednako važno poštovati princip intergenracijske pravde, odnosno razvijati svest o tome kakav svet ostavljamo budućim generacijama.
Početkom godine najavljno donošenje Akcionog plana za pravednu zelenu tranziciju, o čemu je bilo reči u drugom delu diskusije, gde su panelisti pokušali da ponude konkretna rešenja i predloga, a prvi je sugestije dao Dirk Holemans.
Vi imate dosta prostranstva. Siguran sam da ima mnogo mogućnosti za polja vetroparkova. Sad smo, recimo, u velikom gradu, većem od Brisela. Pretpostavljam, kada letite avionom iznad grada vi, pak, nećete videti mnogo solarnih panela na krovovima. (…) Mislim da tu postoje dve tačke. Najpre svaka količina energije koja vam nije potrebna je najbolja, iz ugla energetske nezavisnosti, a drugo, mi moramo da počenmo da razmišljamo i ponašamo se kao zajednica. U Belgiji i mnogim zemljama postoji sistem subvencija ukoliko ljudi žele da izoluju kuću ili postave solarne panele.
Đorđijevski je akcenat stavio na, kako kaže, “zelena” radna mesta, i istakao da moramo da budemo svesni i spremni da je ovakva vrsta tranzicije spor proces.
U tom periodu treba paralelno sa zatvranjem “crnih” otvaramo “zelena” radna mesta, a to znači da idemo od ekstraktivne ekonomije ka regenerativnoj. Pomenuti akcioni plan treba da omogući Srbiji da ona bude energetski nezavisna, da se stavi akcenat na što više lokalnu proizvodnju enrgije – dodao je.
Na tragu priče o planu i regulativi, Marković je istakla važnost uključivanja javnosti. Ona je dodala da je u Srbiji prošle godine “preko noći” donet set krovnih zakona iz oblasti energetike, te da postoje realni strahovi da će izostati uključenost svih društvenih grupa u procesu zelene tranzicije.
Mi imamo blokadu koja nam govori da je nemoguća energetska nezavisnost koja dolazi od strane pojedinih političkih aktera i da mi moramo od nekog da uvozimo energiju. (…) Ali postoji svetlo i ono upravo ide od ljudi, od građanki i građana koji se organizuju – zaključila je Marković.
Podsećamo da je Polekol, zajedno sa partnerima iz Belgije, Španije, Finske, Velike Britanije, Makedonije i Hrvatske, takođe dao doprinos knjizi “Evropska pravedna tranzicija za bolji svet”, čiji je upravo cilj da se osvrne na ključne teme u vezi sa pravednom i zelenom tranzicijom.
Ono što ovu knjigu čini jedinstvenom je panevropski i globalni pristup, koji sagledava pravednu tranziciju u širem kontekstu, kao i zelena perspektiva koju opisuje. Autori i poglavlja obuhvataju Evropsku uniju (EU) i tzv. globalni jug sa posebnim fokusom na Namibiju i Kolumbiju.
Knjiga pokriva mnoge aspekte uključujući istorijske perspektive, regionalne pristupe, razvoj evropske politike, perspektive mladih i industrije u tranziciji sa fokusom na specifične borbe, kao što je nezaposlenost.
