Politička ekologija stavlja životnu sredinu, održivost i društvenu pravdu u središte odlučivanja. U ovoj kategoriji bavimo se temama koje povezuju ekologiju, ekonomiju i politiku – od klimatskih politika i energetske tranzicije, do zaštite prirodnih resursa i učešća građana u donošenju odluka.
Kroz tekstove, analize i primere dobre prakse istražujemo kako održive politike mogu doprineti zdravijem društvu, pravednijoj ekonomiji i očuvanju planete za buduće generacije.
Polekol pokreće Školu političke ekologije, prvi edukativni program u Srbiji koji spaja teoriju, aktivizam i zajedničko promišljanje društveno-ekološke transformacije ka održivom i pravednom sistemu. Prvi javni čas biće održan u sredu, 5. novembra 2025. u 18 časova, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, a ulaz je slobodan.
U julu ove godine, Međunarodni sud pravde (MSP) doneo je savetodavno mišljenje koje po mnogo čemu prevazilazi prethodne okvire njegovog rada. U pitanju je mišljenje o obavezama država u vezi sa klimatskim promenama, koje potvrđuje i dalje razvija postojeća pravna načela u oblasti zaštite životne sredine, ljudskih prava i međunarodne odgovornosti država. Iako se formalno radi o savetodavnom aktu, ovaj dokument ima sve odlike značajnog doprinosa razvoju međunarodnog prava, a može imati snažne dugoročne političke posledice. Kako bismo razumeli njegov značaj i potencijal na globalnom nivou, kao i u regionalnim i nacionalnim kontekstima, neophodno je analizirati njegovo poreklo i sadržaj ne samo kroz pravnu prizmu, već i kroz širi politički i geopolitički okvir.
Organizacija za političku ekologiju Polekol raspisuje poziv za prijave za prvu generaciju polaznika i polaznica Škole političke ekologije, jednogodišnjeg obrazovnog programa koji počinje krajem oktobra 2025. godine.
Predložene izmene Krivičnog zakonika opasno šire krivičnu represiju: kriminalizuju tipične protestne taktike poput blokade puteva i time ugrožavaju pravo na mirno okupljanje; uvode neprecizno krivično delo objavljivanja materijala koje se lako može proizvoljno primeniti na novinare, aktiviste i građane; rizikuju da ozbiljna dela silovanja budu prekvalifikovana u blažu kategoriju „polnog odnosa bez pristanka“, suprotno duhu Istanbulske konvencije i na štetu žrtava; a definicijom „zlonamernog računarskog programa“ napuštaju objektivne kriterijume i uvode dokazivanje subjektivne namere, narušavajući pravnu sigurnost.
Inicijativa Pravo na vodu bila je gost u najnovijoj epizodi podkasta Tampon zona!
Polekol je među više od 150 organizacija iz celog sveta koje su potpisale pismo upućeno Generalnom sekretaru UN-a, od koga tražimo da odmah pokrene rad ekspertske grupe za pravednu tranziciju u sektoru kritičnih sirovina.
