Politička ekologija stavlja životnu sredinu, održivost i društvenu pravdu u središte odlučivanja. U ovoj kategoriji bavimo se temama koje povezuju ekologiju, ekonomiju i politiku – od klimatskih politika i energetske tranzicije, do zaštite prirodnih resursa i učešća građana u donošenju odluka.
Kroz tekstove, analize i primere dobre prakse istražujemo kako održive politike mogu doprineti zdravijem društvu, pravednijoj ekonomiji i očuvanju planete za buduće generacije.
Konflikti, militarizacija i životna sredina bili su tema drugog javnog časa Škola političke ekologije na koju su 3. decembra govorili istraživači dr Džuli Klinger i dr Aleksandar Matković.
Predavanja i prateća diskusija bavili su se time kako oružani konflikti, geopolitičke tenzije i aktuelna intenzivna militarizacija utiču na prirodu i društvo. Ovaj javni čas, održan putem platforme Zoom, povezao je pitanja bezbednosti, geopolitike i ekologije i ostvario prostor za razmišljanje o alternativama militarizovanom pristupu prirodnim i društvenim krizama.
Sreda, 3. decembar, 18:00 · Zoom Pozivamo vas na novo javno predavanje Škole političke ekologije, posvećeno jednoj od najvažnijih i najaktuelnijih tema današnjice - odnosu između savremenih sukoba, militarizacije, geopolitike…
Učestvovali smo na petom Socioekološkom forumu u Skoplju, koji je ponovo okupio stručnjakinje i stručnjake iz oblasti urbane sociologije, ekologije, biologije i politike iz zemalja Zapadnog Balkana i susedstva pod naslovom „Stvaranje mesta za socio-ekološku pravdu“.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ je u sredu, 5. novembra, održan prvi javni čas u okviru Škole političke ekologije, koju je pokrenula Organizacija za Političku ekologiju – Polekol.
Polekol pokreće Školu političke ekologije, prvi edukativni program u Srbiji koji spaja teoriju, aktivizam i zajedničko promišljanje društveno-ekološke transformacije ka održivom i pravednom sistemu. Prvi javni čas biće održan u sredu, 5. novembra 2025. u 18 časova, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, a ulaz je slobodan.
U julu ove godine, Međunarodni sud pravde (MSP) doneo je savetodavno mišljenje koje po
mnogo čemu prevazilazi prethodne okvire njegovog rada. U pitanju je mišljenje o obavezama
država u vezi sa klimatskim promenama, koje potvrđuje i dalje razvija postojeća pravna načela u
oblasti zaštite životne sredine, ljudskih prava i međunarodne odgovornosti država. Iako se
formalno radi o savetodavnom aktu, ovaj dokument ima sve odlike značajnog doprinosa razvoju
međunarodnog prava, a može imati snažne dugoročne političke posledice. Kako bismo razumeli
njegov značaj i potencijal na globalnom nivou, kao i u regionalnim i nacionalnim kontekstima,
neophodno je analizirati njegovo poreklo i sadržaj ne samo kroz pravnu prizmu, već i kroz širi
politički i geopolitički okvir.
