Svo javno zemljište – škole, parkovi, zelenilo – će moći da se privatizuje ako ovoj vlasti prođu izmene Plana generalne regulacije Beograda.
Aktuelni nacrt izmena i dopuna PGR-a od reči do reči kaže da komercijalni sadržaji mogu da se planiraju u okviru saobraćajnih površina, komunalnih površina – gradskih pijaca i groblja, u okviru postojećih zelenih površina i svog prostora koji je bio planiran za zelene površine!
Zbog svega ovoga podneli smo primedbe na štetni nacrt PGR-a. Pozivamo vas da učinite isto! Primedbe koje je napisao Polekol možete preuzeti na ovom linku. Primedbe se predaju do 24.2. Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, Kraljice Marije 1, 11000 Beograd
Управи града Београда
Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове
Краљице Марије 1, Београд
Подносилац: _______________________ (име и презиме, адреса)
Предлози и примедбе на Нацрт измена и допуна Плана генералне регуације (ПГР) града Београда у оквиру Јавног увид у Нацрт измена и допуна ПГР грађевинског подручја седишта јединицалокалне самоуправе–Град Београд (целине И XIX)–(II фаза–1. етапа)
I
Примедбујем Нацрту у делу: фуснота 14 у оквиру табеле „Компатибилност намена“, те предлажем да се иста у целости брише тј. да се у целости обрише одредба из садржаја ПГР-а: “Пренамена површина за објекте и комплексе јавних служби, површина за спортске објекте и комплексе, саобраћајне површине и комуналне површине у површине осталих намена (за које није дата могућност пренамене у табели), дозвољена је само израдом плана детаљне регулације уз сагласност надлежних институција”, с обзиром на то да је неприхватљиво са аспекта правила струке, планског система и позитивних прописа да се одлуке о намени и коришћењу простора делегирају нижим планским документима за намену простора дефинисану планом овог реда.
Образложење:
Одлуке о намени простора не могу да се премештају са вишег нивоа планирања (ПГР) ad hoc на ниво ПДР-а.
Пример:
“9. У оквиру саобраћајних површина могу се планирати и пратећи комерцијални садржаји.
10. У оквиру комуналних површина – градских пијаца и гробља могу се планирати пратећи комерцијални садржаји.
12. У оквиру осталих зелених површина могу се планирати и друге намене, искључиво израдом плана детаљне регулације.
13. Компатибилност се примењује искључиво приликом израде плана детаљне регулације.
14. Пренамена површина за објекте и комплексе јавних служби, површина за спортске објекте и комплексе, саобраћајне површине и комуналне површине у површине осталих намена (за које није дата могућност пренамене у табели), дозвољена је само израдом плана детаљне регулације уз сагласност надлежних институција”, (текст ИД ПГР Београда II фазе 1. Етапе, стр 5, курзив наш).
Предложена одредба омогућава да се одлуке о намени простора и/или о промени намене “спусте” са плана вишег реда, који сагледава потребе целог града и који је дужан да планира мреже јавне и социјалне инфраструктуре на целокупној територији града, на план нижег реда који сагледава појединачну локацију (која је најчешће у приватној својини). Овакав приступ доводи до парцијалних, краткорочних и инвеститорски мотивисаних одлука, које нису засноване на интегралности јавних система (образовног, здравственог, инфраструктурног, комуналног), нити на стратешком приступу планирању града.
Планови детаљне регулације су међусобно потенцијално неусклађени. Досадашње препуштање одговорности за израду ПДР-ова у домену финансирања, која датира од средине осамдесетих година двадесетог века, је већ довело до озбиљних конфликата у простору, како између урбаних актера са различитим интересима (становника и инвеститора), тако и конфликта између дугорочног, општег интереса развоја града као функционалног, са једне стране, и краткорочног партикуларног интереса остваривања једнократне добити, са друге стране. Другим речима: ако се допусти да се свуда по жељи инвеститора уместо школских дворишта сазидају комерцијални стамбени објекти, дугорочно ће град постати нефункционалан, а неће бити ни заинтересованих становника.
Скрећемо пажњу на то да је овакав стихијски приступ дефинисању намена у супротности са прокламованим циљем израде плана, који израђивач дефинише као “планско усаглашавање и преиспитивање намена, урбанистичких показатеља и параметара (….) на локацијама чија је реализација у складу са развојним програмима и приоритетима града” (курзив наш). Извртање хијерархије планске документације и формирање ПГР-а на основу захтева инвеститора изражених ПДР-овима не може бити у “у складу са развојним програмима и приоритетима града”. Неприхватљиво је да се општи интерес потчињава бројним појединачним интересима.
Усаглашавање ПГР-а са плановима нижег реда (ПДР) је у супротности са наведеним циљем израде ИД ПГР Београда II фазе 1. етапе и у делу који се тиче “анализе наведених локација са аспекта саобраћаја, инфраструктурне опремљености и установа социјалног стандарда” у аспектима (не)усклађености са позитивним прописима и због актуелне праксе. У актуелном систему, ПДР је пре свега израз захтева инвеститора, из које не може да произилази анализа саобраћаја, инфраструктурне опремљености (укључујући и желену инфраструктуру) и установа социјалног стандарда. Надаље, у аспекту праксе, већ деценијама сведочимо томе да се ПДР-овима у највећем броју случајева омогућава изградња комерцијалног стамбеног и комерцијалног простора комбинованих функција, а да се занемарују и саобраћај и инфраструктурна опремљеност и установе социјалног стандарда.
Проблематично и усаглашавање плана вишег реда (ПГР) са плановима нижег реда, која је имплицирана у констатацији да је један од циљева израде ИД ПГР Београда II фазе 1. етапе “планско усаглашавање и преиспитивање намена, урбанистичких показатеља и параметара у подручјима непосредног окружења планова који су донети у претходном периоду и то на локацијама где је измена плана последица интегрисања планских решења из донетих планова”, будући да у претходном периоду планови вишег реда (као што су ГУП Београда и Просторни план Републике Србије, нису доношени, а доношено је на стотине планова детаљне регулације).
Предлажемо да ПГР дефинише и пропише урбанистичке показатеље и параметре у стварном у складу са развојним програмима и приоритетима града, а не да их преписује из планова нижег реда.
Одлучивањем о промени намене на нивоу ПДР-а, која се затим преписује у ПГР, се отвара додатна могућност корупције у домену планирања и изградње.
Предметним Нацртом план губи своју регулаторну функцију. ПГР је по закону документ вишег реда чија основна сврха треба да буде то да обезбеди стабилност, развојне смернице и заштиту јавног интереса, као и јавног земљишта. Између осталих недостатака плана, предметна одредба у значајној мери доприноси томе да ПГР претвара у документ који не ограничава инвеститорски притисак на град и земљиште, већ га институционализује и поставља као императив, па чак и поставља изнад јавног интереса. На тај начин ПГР представља инструмент дерегулације, а не регулаторни механизам.
II
Примедбујем Нацрту у делу 3.4. ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ У поглављу „Правила уређења и грађења за поједине типове зелених површина“, под тачком „Зелене површине у приобаљу“. Исти треба допунити тако што ће прописати:
– обнову и унапређење деградиране животне средине, рециклирање грађевинског земљишта и активирање раније индустријских, комуналних и саобраћајних намена и превентивну заштита од свих планираних активности које могу угрозити постојећи квалитет животне средине сходно начелу предострожности;
– у погледу (малих) градских водотока (I и II реда) и њиховог приобаља као битног елемента квалитета животне средине и друштвеног стандарда да се планирају, штите и санирају и еколошки обнове заједно са приобаљем;
Образложење:
На ужем подручју града више десетина водотокова су током процеса урбанизације у целости уведени у канализационе системе, што је довело до трајног губитка овог типа елемента зелене инфраструктуре и његових еколошких функција (нпр. Булбудерски поток, Дубоки поток, поток Париповац, Репишки поток, Чубурски поток, делови Кумодрашког и Мокролушког потока и многи други).
Неки водотокови су с друге стане уређени бетонским регулацијама које не подржавају интегритет природних процеса (Миријевки поток, Жарковачки поток и др.).
На територији града Београда укупно је (преко 160 малих водотока, девет језера и неколико површинских акумулација) и густа каналска мрежа (упоредиво са Елбом). Укупна дужина 1055км. Сава је, поређења ради, дуга 990km.
Изузетно много загађени водотоци који протичу кроз насељена места, као што су Велики Луг, Лукавица, Болечица, Грочица, Топчидерска, Железничка, Сопотска, Барајевска и Баричка рекa и др.
Иако веома важни као елементи зелене инфраструктуре, ови плаво-зелени коридори имају учешће од свега 0,01% у укупној површини града, односно заузимају површине од 8,70 ha.
С обзиром на све наведено у погледу чињеничног стања као и важећих докумената јавних политика на нивоу града и Републике, а у првом реду Стратегије зелене инфраструктуре града Београда, објављен у Службеном листу града Београда број 179/24 од 31. децембра 2024. године, важећег Програма заштите животне средине града Београда и Акционог плана адаптације на климатске промене са проценом рањивости, где се зелена инфраструктура издваја као приоритетна мера прилагођавања на климатске промене, неопходно је удовољити овом предлогу и уважити примедбу, те унети у текст Нацрта тражене допуне.
Тзв. мали градски водотоци су од изузетног значаја за еколошку равнотежу, смањење ефекта „урбаних топлотних острва“ и управљање атмосферским водама. Они повећавају биодиверзитет, пружају рекреативне зоне за грађане и обликују микроклиму града. Њихово довођење у добар еколошки статус се поставља као питање неопходности, а не жеље, јер су сада носиоци загађења и ризик по јавно здравље; мртве реке и потоци док би уз адекватне интервенције могли бити један од инструмената постизања квалитетне животне средине, одрживог управљања природним ресурсима и унапређења биодиверзитета, побољшања животне средине и квалитета живота грађана. Ради тога, ПГР треба да дефинише и начин уређења и коришћења приобаља у јавном интересу у општекорисне сврхе.
У Београду,
19.2.2026. Подносилац:
___________________