Održan četvrti sastanak Mreže žena za prirodu i zaštitu životne sredine

U Ekološko informativnom centru „Jezero Gruža“ u Kniću je od 23-25. juna 2023. održan četvrti sastanak Mreže žena za prirodu i zaštitu životne sredine.

Oko dvadeset aktivistkinja za zaštitu životne sredine iz različitih krajeva Srbije okupilo se poslednjeg vikenda juna u Ekološko informativnom centru „Jezero Gruža“ u Kniću da bi razmenilo iskustva i razgovaralo o budućim ciljevima Mreže žena za prirodu i životnu sredinu. 

Podsetimo, Mreža žena je osnovana u septembru 2020. godine iz potrebe za boljim položajem žena u narastajućem ekološkom pokretu, identifikovanjem specifičnih prepreka i pritisaka sa kojima se žene suočavaju i jačanjem solidarnosti između aktivistkinja. Prethodni sastanci Mreže održani su u Kraljevu, Sremskim Karlovcima i Toplom dolu. 

Sastanak u Kniću protekao je u vedroj i svima potrebnoj atmosferi osnaživanja u trenutku kada su izazovi borbe za zaštitu prirode sve veći kako zbog klimatskih promena tako i zbog rastućeg pritiska na aktivistkinje i aktiviste koji se protive instrumentalnom odnosu prema prirodi, ekstraktivističkoj privredi i društvenoj nepravdi. 

Okupljanje je počelo javnom tribinom sa naslovom „Žene, priroda i poljoprivreda u Srbiji: Uticaj klimatskih promena na život na selu“ održanom u petak u 18 časova. Na tribini su govorile Marica Živanović Poljo, ekološka aktivistkinja iz nEko brine za Levač iz Levča, Ana Karanović, poljoprivrednica i ekološka aktivistkinja iz udruženja Ukusi Kopaonika iz Raške, Snežana Grujić, ko-osnivačica udruženja Oaza sigurnosti iz Kragujevca i Žaklina Živković, izvršna direktorka Polekola i članica Komiteta Mreže žena za zaštitu prirode, dok je moderiranje povereno Ivi Marković, programskoj direktorki Polekola i članici Komiteta Mreže. 

Tema panela bio je život žena u ruralnim krajevima, povezanost sa uslovima životne sredine i sezonskim smenama u prirodi, sa osvrtima na to kako na taj život utiču klimatske promene. Mnoge delatnosti su nestabilne, a položaj žena se zbog zagađenja komplikuje, naglašeno je. 

Govornice su se usaglasile u zaključcima da je i inače teški položaj žena na selu otežan klimatskom krizom koja ugrožava poljoprivredu. Odnosi društvene i ekonomske moći unutar domaćinstava najčešće nisu ravnopravni, žene zarađuju manje i ređe su vlasnice nekretnina i mehanizacije, a ekonomska kriza teže pogađa siromašnije i čini ih dodatno ranjivima. 

Traženje načina za prilagođavanje novim nesigurnim uslovima u Srbiji dodatno otežava nekoliko faktora: izostanak državnih mera za pomoć poljoprivredi sa usmerenjem državne administracije na promovisanje ekstrakrivnih industrija koje ugrožavaju životnu sredinu i poljoprivredu; izostanak efikasnih strategija za podsticanje rodne ravnopravnosti i pomoći ženama, a konkretno poljoprivrednicama i sezonskim radnicama; katastrofalan tretman sezonskog rada u predmetnom zakonu; veliko kašnjenje Srbije u informisanju stanovništva o razmerama i značaju klimatskih promena i kašnjenje u formulisanju strategije prilagođavanja klimatskim promenama u odnosu na realne potrebe i međunarodne obaveze. 

„Ako mi sada nešto ne uradimo generacijama koje dolaze će biti mnogo teže, ako ne i nemoguće da žive održivo“, zaključila je jedna od učesnica. 

Najviše vremena posvećeno je edukaciji i razmeni iskustava učesnica, radi čega je u  okviru zatvorenog dela programa održano nekoliko predavanja i radionica.

Prvo predavanje održala je Višnja Baćanović iz Gender Knowlegde Huba na temu “Šta je ekofeminizam i zašto su žene i zaštita životne sredine tema”. Ona je objasnila vezu između eksploatacije prirode i odnosa dominacije i podređenosti koje vladaju u društvu. Takođe je iznela statističke podatke koji su ukazali na razlike u zapošljavanju, platama, davanjima između žena i muškaraca. Na radionici „Rodno odgovorno budžetiranje u zaštiti životne sredine i klimatskim promenama iz perspektive žena“  Višnja je objasnila učesnicama sastanka metode za praćenje usmeravanja finansijskih sredstava u oblasti zaštite životne sredine i uticaja koju pojedine vrste ulaganja imaju na socioekonomski položaj žena. Primera radi, dok ulaganje u javni prevoz kao meru smanjenja zagađenja ima pozitivni uticaj na život žena, zbog strukture vlasništva individualnih automobila i manje zastupljenosti žena među vozačima se može reći da se električni automobili promovišu od strane muškaraca, za muškarce. 

Kristina Todorović, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM održala je radionicu pod naslovom „Pravo na aktivizam: pravna zaštita aktivistkinja i aktivista, kazne, SLAPP i drugi pritisci“. Todorović je predstavila situacije iz svoje prakse, u okviru koje je zastupala mnoge neosnovano optužene aktivistkinje i aktiviste. Svoj doprinos je dalo i nekoliko članica Mreže koje su i same već trpele manje ili veće pritiske od strane političkih i ekonomskih aktera. Članstvo se podsetilo da su SLAPP tužbe u Srbiji sve češći način vršenja pritiska na aktiviste, da je aktivizmu pretio da u praksi bude kriminalizovan odbačenim Nacrtom Zakona o policiji, ali i da i dalje postoje uslovi za progresivno delovanje i okupljanje, kao i za odolevanje pritiscima u vidu prekršajnih i krivičnih prijava. 

Nastavljen je rad na vrednosnom pozicioniranju, strateškom usmeravanju i organizacionoj strukturi Mreže, kao i definisanju budućih aktivnosti. O vrednostima za koje se Mreža zalaže, njenim ciljevima, načinima njihovog ostvarivanja, članstvu i  strukturi odlučivanja razgovarano je na internom sastanku na osnovu analize informacija prikupljenih na prethodnom sastanku, a odlučivano demokratski. Predstavljen je izveštaj Komiteta Mreže i usvojen dokument o Mreži. Na zasebnom internom sastanku razgovaralo se i o internoj i eksternoj komunikaciji. 

Solidarnost i održivost su praktikovane i razmenom odeće, a učesnice su imale i priliku da se kroz stručno vođenje upoznaju sa ekološkim statusom jezera Gruža. Sastanak je završen diskusijom o postignućima i planiranjem budućih aktivnosti. 

Sastanak je održan u Ekološko informativnom centru „Jezero Gruža“ koji se nalazi u opštini Knić u relativnoj blizini jezera i predstavlja mesto za okupljanje, informisanje, edukaciju za sve generacije koje povezuje zainteresovanost za prirodu, očuvanje voda i živog sveta. Izgradili su ga osnivači udruženja Ekomar sa namerom da ne jednom jedinstvenom prostoru javnosti približe značaj očuvanja vodenih kopnenih ekosistema i živog sveta u njima.

Sastanak Mreže žena za prirodu i zaštitu životne sredine je deo aktivnosti EKO-SISTEM programa podrške mrežama organizacija civilnog društva koje se bave životnom sredinom i klimatskim promenama, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.