Žene glasno za šume

Članice Mreže žena za prirodu i životnu sredinu okupile su se po peti put, ovoga puta u Novom Sadu i na Fruškoj gori, gde su od 20. do 22. oktobra održale niz radnih sastanaka. 

Okupljanje je počelo javnim panelom o odbrani šuma pod nazivom „Kad žene glasno zašume“. O šumama koje brane, opasnostima koje im prete i načinima borbe govorile su Dragana Arsić i Sonja Belić iz Pokreta Odbranimo šume fruške gore; Sanja Kondić, predstavnica organizacije Akvila, koja štiti Polojsku šumu u Bačkoj palanci; Tatjana Obradović iz Udruženja Stari Hrast, koje sprečava seču Šume u Bavaništu a razgovor je moderirala Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj, članica komiteta Mreže žena. 

Govornice su publici skrenule pažnju na to da u Vojvodini, najmanje pošumljenoj regiji u Evropi, ima neprocenjivih, starih šuma bogatog biodiverziteta koje su na udaru pohlepne kratkovidosti aktera koji ih vide isključivo kao izvor profita. Podsetili smo se toga da je Novi Sad početkom 2023. godine proglašen za “Evropski grad šuma”, a da je samo dan nakon toga počela seča poslednje autohtone šume u gradu, plavne šume na Šodrošu. 

Pohlepnike ne zanima značaj šuma za očuvanje površinskog sloja plodnog zemljišta, odbranu naselja od vetra, očuvanje nivoa podzemnih voda, a društveni značaj šuma je za njih naivna bajka za malu decu. Oni nalaze rupe u zakonima i „krive“ propise u svoju korist, a vrše i otvorenu pljačku i nezakonite radnje. Sve nabrojane šume su zato pretrpele značajne gubitke. Ipak, one još nisu satrte do korena, i to isključivo zahvaljujući hrabrim lokalnim aktivistkinjama i aktivistima koji su spremni da u njima stražare po noći i mrazu, da se organizuju i da se suoče sa različitim vidovima pritisaka, od pretnji fizičkim nasiljem do SLAPP tužbi. Ako u Vojvodini opstane staro drveće, biće to zahvaljujući njegovim hrabrim zaštitnicama. 

Razgovor je održan u prepunoj bašti bara Crni Ovan u Novom Sadu, u emotivnoj atmosferi. Crni Ovan je ugostio aktivistkinje i publiku koji su zauzvrat okupljanjem pružili podršku ovom lokalu i neformalnom društvenom centru koji je tokom prethodnih godinu dana bio čak pet puta na meti nasilja neofašista. Panel je održan kao deo aktivnosti programa Eko-sistem koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Subotu i nedelju članice Mreže žena su provele na Fruškoj gori. Ovaj, zatvoreni deo okupljanja, počeo je predstavljanjem prisutnih članica a nastavio šetnjom kroz Nacionalni park Fruška gora i međusobnim upoznavanjem.

Popodnevni deo programa bio je posvećen predavanju „Zaštita prirode, šuma i šumskih ekosistema“ koje je održala Ivana Vasić, samostalna saradnica za zaštićena područja i zaštitu životne sredine – Vojvodinašume. Vasić je informisala prisutne o obimu teritorije kojom upravljaju Vojvodinašume i odnosima ove organizacije sa institucijama na nacionalnom, pokrajinskom i nivou lokalnih samouprava. 

Pažnju prisutnih je skrenula na brojne aktivnosti koje sprovode Vojvodina šume, ukazavši i na slučajeve sukoba interesa za sprovođenje pojedinačnih aktivnosti do kojih dolazi usled zakonskog određenja JP Vojvodinašuma kao pretežno samofinansirajućeg. U takvim uslovima, smatra Vasić, neminovno je da se sprovodi komercijalna seča šuma da bi se ta sredstva uložila na zaštitu ekosistema većeg stepena zaštite, koji su u ingerenciji Vojvodinašuma. „Najveći deo prihoda dolazi iz seče šuma, ali radimo dosta na tome da to bude ‚održivo korišćenje šuma‘, u skladu sa FSC sertifikacijom, radimo na konverziji iz plantažnih u autohtone šume, imamo ograničenja u zahtevu očuvanja nekih vrsta i staništa, produženje ophodnje“, izjavila je predstavnica Vojvodinašuma. Prisutne aktivistkinje su izrazile negodovanje zbog takvog stanja stvari i problematizovale pitanje nabavke sredstava iz drugih izvora, poput evropskih fondova. 

U nastavku programa članice su učestvovale u razgovoru o feminizmu koji je koordinirala Maša Elezović, menadžerka regionalnog ženskog programa u Trag fondaciji. Prvobitno zamišljen kao predavanje pod naslovom „Feminizam – istine i zablude“, ovaj panel se usled raspoloženja prisutnih da podele svoja viđenja, utiske i dileme spontano transformisao u interaktivnu radionicu. Potreba za sesijom ovog tipa se javila na prethodnom sastanku, na kom su se članice (neke i po prvi put) susrele sa temom rodno odgovornog budžetiranja. „Kroz razgovor smo shvatile da je članicama Mreže potrebno približiti važnost uključivanja ženske perspektive prilikom donošenja planova, strategija, budžeta, zakona i sličnih dokumenata i pojasniti kako isključivanje žena iz procesa donošenja odluka negativno utiče na kvalitet njihovih života“, pojasnila je Mika Nikolić iz Polekola. 

Facilitatorka je pokrenula diskusiju pitanjima poput „šta je feminizam“, „šta on zastupa“, „za šta se zalaže“, „šta je sve ženama omogućio“, „zbog čega je važan deo borbe za rodnu ravnopravnost“, itd. Ova pitanja su pokrenula zanimljivu diskusiju koja se ticala identiteta i načina na koji shvatamo feminizam i omogućila razrađivanje pojma feminizma. U grupi se stvorilo poverenje i članice su se osetile slobodno da podele svoja iskustva, zapažanja i emocije. „Kratko smo se dotakle priče o vezi između žene i prirode, kao onih koje trpe neprekidnu eksploataciju i nasilje zarad profita“, kaže Nikolić. 

U svetu gde dominira patrijarhat, žene su izložene raznim pritiscima i suočavaju se sa izazovima koji im dodatno otežavaju i sužavaju mogućnost da žive autentično i uživaju u pravima koja im deklarativno pripadaju, složile su se učesnice. Na sesiji se razgovaralo i o teretu sa kojim se susreću i muškarci, kako u ličnim odnosima tako i u političkom životu, usled okolnosti da patrijarhalno ustrojstvo sveta, koje hijerarhiju i nasilnost nameeće kao poželjnu normalnost, ograničava spektar emocionalnosti i ličnih osobina „dozvoljenih“ muškarcima, orijentišući ih, umesto na sve potrebnije čuvanje sveta u kome živimo, na destrukciju zarad moći.Ova sesija je imala oblik interaktivne radionice koja je probila predviđeni vremenski okvir pokazavši nam da je feminizam tema kojoj treba da se vratimo i nastavimo da razrađujemo. 

Sam kraj dana rezervisan je za filmski program i druženje. Okupljene članice Mreže žena za prirodu i životnu sredinu su zajedno pogledale film „Ode naša šuma“ Zelene patrole o desetkovanju stabala na Fruškoj gori i aktivnostima Pokreta Odbranimo šume Fruške gore na sprečavanju seče i upoznaanju javnosti sa legislativom koja se protivi javnom interesu, a zbog koje je deo seče sasvim legalan.

Nedelju pre podne aktivistkinje su posvetile razgovoru, planiranju aktivnosti za 2024. godinu usavršavanju interne i eksterne komunikacije članica i mreže. Istaknuta je potreba za boljim povezivanjem aktivističke zajednice sa akademskom, povezivanjem nauke i društvenog angažovanja, tehnikama naučno-popularnog načina artikulacije ekoloških problema. Postavljena su pitanja gde su tačke spajanja između pomenutih zajednica i izražena želja da se učini napor da se mapiraju žene iz društvenih i prirodnih nauka i sa njima ostvari komunikacija i saradnja.

Kao važna tema se nametnuo problem „pregorevanja“, odnosno psihofizičkog iscrpljivanja u aktivizmu, pa su se nizale ideje za formiranje stalnih ili povremenih programa za dobrobit aktivistkinja i poboljšanje njihovog psihofizičkog zdravlja. Razgovaralo se o aktivnostima kojima se mogu spojiti odmor i aktivizam, radi jačanja optimizma i nade i prevazilaženja klimatske i anksioznosti uzrokovane specifičnim pritiscima koje aktivistkinje trpe u lokalnom kontekstu. 

Članice su diskutovale o formatu narednog sastanka, temama kojima bi on trebalo da bude posvećen i lokaciji, sa svešću i namerom da okupljanjem pruže podršku aktivistkinjama na nekom mestu gde je priroda ugrožena, a građanima treba ohrabrenje. Izražena je želja da se na sledećem sastanku ostvari bliži kontakt sa lokalnom zajednicom u vidu sastanka ili (ponovo) javnog događaja. Razgovaralo se i o potencijalima mreže da, pored podrške aktivistkinjama, bude učinkovita u kontekstu ostvarenja lokalnih ciljeva i rešavanja konkretnih problema. Okupljanje je završeno razmenom odeće u cilju borbe protiv brze mode i problema otpada, kao i povezivanja i druženja. 

Podsetimo, Mreža žena za prirodu je nastala u septembru 2020. u formi Mreže žena za reke. Kako je na panelu konferencije Razbistrivanje: Žene u prvim redovima ekološke promene u septembru 2022. objasnila Marija Savić Simić iz kragujevačkog Ekomara: 

„Kako su u Srbiji postajali sve vidljiviji i drugi ekološki problemi, kako su nastajale nove inicijative i organizacije u kojima su žene bile aktivne, tako je mreža narasla i postala ono što je danas – mesto okupljanja svih aktivistkinja koje se bore za životnu sredinu i prirodu – bilo da govorimo o borbi protiv rudnika, investitorskog urbanizma, zagađenja vazduha, seče šuma“.

Prethodni sastanci mreže održani su u Kraljevu , Sremskim Karlovcima, Toplom dolu i Kniću. O mreži žena za prirodu možete se detaljnije informisati na predloženim tekstovima i filmu UmreŽene koji je objavljen 2021. godine. 

Aktivnosti su deo projekta „UmreŽene” podržanog kroz EKO-SISTEM program podrška reformama u životnoj sredini, koji sprovodeMladi istraživači Srbije (MIS), a podržava Švedske.